Optimalan odnos između zdravstvenog radnika i pacijenta zasniva se na (1):
a) Na strahu pacijenta
b) Na direktnosti i odlučnosti zdravstvenog radnika
c) Na odnosu međusobnog poverenja i na razumevanju
d) Na postojanju zadovoljavajućeg obrazovanja pacijenta
2. Prema Eriksonu, ukoliko se tokom razvoja, u odraslom životnom dobu ne postigne intimnost, javlja se (1):
a) Izolacija
b) Stagnacija
c) Očajanje
d) Egoizam
Predrasuda podrazumeva stav koji (1):
a) Se otvoreno izražava
b) Može biti izražen na različite načine (otvoreno ili ne)
c) Je prikriven i uvek negativan
d) Je prikriven i uglavnom pozitivan
Predrasude među zdravstvenim radnicima (1):
a) Ne postoje
b) Postoje
c) Postoje kod lekara, ali ne i kod medicinskih sestara
d) Ne postoje kod lekara, ali postoje kod medicinskih sestara
5. Afektivna, kognitivna i bihejvioralna su komponente (2 netačna):
a) Predrasuda
b) Mehanizama odbrane
c) Bolesti
Da li je ,,procena ugroženosti“ od potencijalno stresne situacije individualno specifična (1):
Nejednako postupanje, neravnopravnost u tretiranju se označava kao:
Diskriminacija
Stereotip
Predrasuda
8. Zaokruži tačan odgovor (2):
a) Jasne granice između grupa ublažavaju predrasude i diskriminaciju
b) Kompeticija intenzivira predrasude i diskriminaciju
c) Zajednički ciljevi pojačavaju predrasude i diskrimiaciju
d) Sukob interesa pojačava predrasude i diskriminaciju
9. Bihejvioralni pristup polazi od stanovišta da (3 netačna):
a) Intrapsihički konflikt može da dovede do pojave simptoma
b) Pacijent mora da razume poreklo konflikta
c) Ponašanje se uči tokom života, a psihičke smetnje su rezultat pogrešnog učenja
d) Ličnost obuhvata Id, Ego i Superego
10. Id funkcioniše prema pricipu (1):
a) Realiteta
b) Svesnog
c) Nesvesnog
d) Racionalizacije
e) Zadovoljstva
Motivi po Maslowu se ostvaruju (1):
a) Bilo kojim redom
b) Prvo biološki za zadovoljenje fizioloških potreba
c) Prvo socijalni motivi
d) Prvo filogenetski mlađi
Kada nakon rođenja mlađeg brata petogodišnje dete piški u veš, mehanizam odbrane koji koristi je (1):
a) Identifikacija
b) Potiskivanje
c) Regresija
d) Premeštanje
e) Poricanje
Prema bihejvioralnom stanovištu (1):
a) Gotovo celokupno ponašanje čoveka je urođeno, determinisano nasleđem i to su urođeni refleksi
b) Ponašanje čoveka determinisano je uslovnim refleksima koji se, kada se jednom steknu, ne mogu modifikovati
c) Uslovni refleksi zahtevaju tokom života ponovna potkrepljenja
d) I naučeni i urođeni oblici ponašanja mogu se menjati, ali se naučeni menjaju lakše
Za operantno uslovljavanje važi sledeća konstatacija (2 netačna):
a) Operantne odgovore opisao je Pavlov
b) Operantno uslovljavanje – bavi se odgovorima unutar subjekta, a operantni odgovori su, za razliku od onih u uslovnim refleksima, voljni
c) Nepredvidljivi obrasci potkrepljivanja su podjednako efikasni, kao fiksirani
Za operantno uslovljavanje važe sledeće konstatacije (2):
a) Ponašanje je praćeno posledicom
b) Posledice utiču na verovatnoću pojavljivanja istog ponašanja u budućnosti
c) Posledice ne utiču na verovatnoću ponavljanja istog obrasca ponašanja
d) Ponašanje ne utiče na okolinu, jer odluke vezane za ponašanje donosi pojedinac
Bolest predstavlja stres za pacijenta, kada (2 netačna):
a) Je neočekivana, teška, onesposobljavajuća
b) Obolela osoba procenjuje da postoji nesklad između bolesti kao pretnje i njenih mogućnosti da se sa pretnjom nosi
c) Terminalna, maligna ili hendikepira
d) Uvek je stresogena za obolelog
17. Kada sedmomesečno dete defecira u nošu ostvaruje (1):
a) Bezuslovni refleks
b) Uslovni refleks
c) Operantno ponašanje
d) Cirkadijalni ritam
18. Primarna procena potencijalno stresnog događaja odnosi se na (1):
a) Procenjivanje sopstvenih mogućnosti/rezervi za prevladavanje stresa
b) Određivanje značaja događaja: izazov ili pretnja
19. Kada osoba koristi ,,odvajanje“ kao stil prevladavanja stresa (1):
a) Problem/situaciju stavlja u perspektivu
b) Priprema se za najgori ishod; traži saosećanje
c) Razmišlja o drugim stvarima (negacija)
d) Problem/situaciju ne shvata ,,lično“ i/ili kao pretnju
Identitet, kao jedna od kognitivnih dimenzija uverenja o bolesti, podrazumeva (3 netačna):
a) Uočeni uzrok bolesti (biološki ili psihosocijalni)
b) Poznavanje ishoda bolesti
c) Medicinsku dijagnozu
d) Uverenje o trajanju bolesti
Da li lokus kontrole u vezi sa zdravljem može biti spoljašnji (,,u rukama sudbine/sreće“; ,,u rukama zdravstvenih radnika"...) (1):
Očajanje, prema Eriksonu, se javlja ukoliko se tokom razvoja u odraslom životnom dobu (1):
a) Ne postigne integritet
b) Postigne integritet
c) Ne dostigne polna zrelost
23. Motive po Maslowu čine motivi za zadovoljenje (2 netačna):
a) Potrebe kontrole impulsa
b) Asertivnosti
c) Fizioloških potreba
d) Potreba za sigurnošću
e) Potreba za pripadanjem i ljubavlju
Mehanizmi odbrane koje često koriste mala deca su (2):
a) Racionalizacija
b) Regresija
c) Religija
d) Poricanje
Zdravstveni radnik postiže autoritet kod pacijenata i drugih zdravstvenih radnika svojom (2 netačna):
a) Titulom
b) Direktivnošću i pasivnom agresijom
a) Stručnošću (znanjem)
d) Profesionalnošću u odnosu
Anksioznost i strah su ista stanja
Zdravstveni radnik može biti anksiozan (1):
Da li je verbalna agresija manifestna (neprikrivena) (1):
Da li su osobine ličnosti jedan od uzroka agresivnosti kod ljudi (1):
Da li je procena ,,mogućnosti suočavanja“ (,,mogućnost odupiranja“) sa potencijalno stresnom situacijom individualno specifična (1 netačan):
Da
Ne
Zavisi od pola osobe
U vezi sa životnim dobom
Da li stresori mogu biti jedan od etioloških faktora za razvoj bolesti (1):
Kada osoba koristi ,,izbegavanje“ kao stil prevladavanja stresa (1):
a) Razmišlja o drugim stvarima (negacija)
b) Problem/situaciju stavlja u perspektivu
c) Problem/situaciju ne shvata ,,lično“ i/ili kao pretnju
d) Priprema se za najgori ishod; traži saosećanje
Model ,,verovanja u zdravlje“, kao socijalno kognitivni model ponašanja u vezi sa zdravljem, za osnovni koncept pretpostavlja (1):
a) Ponašanje koje je u funkciji namere da se deluje
b) Intenzitet uočene ,,pretnje po zdravlje“
c) Samoefikasnost: postojanje uverenja o efikasnom delovanju i kontroli nad događanjima
d) Strah – kao motivacioni faktor; motivacija je ovde zaštitni faktor
Zaokružite tačne odgovore (3):
a) U porodičnim konsultacijama kliničar treba da bude: direktan, informativan, saosećajan
b) U porodičnim konsultacijama kliničar treba da podeli informacije samo sa jedim članom
c) U porodičnim konsultacijama kliničar treba da obrati pažnju na specifične potrebe svakog od članova porodice
d) U porodičnim konsultacijama kliničar treba da zajedno sa porodicom učestvuje u donošenju odluka vezano za lečenje obolelog člana umesto da sve završi na >>lekarskim nalozima<<
e) U porodičnim konsultacijama medicinski radnik ne nudi emocionalnu podršku
Dimenzije autoriteta lekara su (3):
a) Moral
b) Povlašćen položaj lekara
c) Potčinjen položaj pacijenta
d) Znanje – mudrost
e) Harizma
Da li nedovoljna komunikacija, od strane zdravstvenog radnika, ili izbegavanje komunikacije sa pacijentom uvek utiče na početak i tok lečenja (1):
Netačna je sledeća konstatacija (1):
a) Uslovni refleks se može formirati samo ukoliko postoji motivacija
b) Uslovni refleksi se formiraju na bazi bezuslovnih refleksa
c) Bezusovni refleksi su jednaki kod svih ljudi
d) Uslovni refleksi su isti kod svih osoba
e) Bez potkrepljenja uslovni refleksi se gube
Da li bi pacijentu trebalo predočavati ,,mane“ tretmana (terapije/zbrinjavanja) (1):
Zavisi od ,,mane“
Zaokružite tačne odgovore (4):
a) Hronične bolesti se ne mogu koristiti kao regulatori porodičnog konflikta
b) Ako bolest postane hronična porodica zadržava pojačanu bliskost. Usredsređena je na bolest i onesposobljenost, što utiče na nezavisnost svakog od članova, koji od obolelog preuzimaju odgovonost za staranje o sebi
c) Ako bolest postaje hronična može da se javi i ekstremna reakcija: porodica se razjedinjuje, roditelj ulazi u simbiozu sa obolelim detetom, a jedan od roditelja napušta porodicu
d) Hronično oboljenje ima značajan psihosocijalni uticaj na članove porodice, jer zahteva promenu uloga i zadataka unutar porodice
e) Ako oboleli član oseća da je isuviše kontrolisan od strane porodice, on može pribeći odbijanju saradnje sa medicinskim režimom lečenja, što predstavlja njegov protest protiv narušene autonomije
a) Potrebno je izbeći pohađanje nastave kod deteta koje boluje od hronične bolesti, a sve dok traje bolest
b) Neke hronične bolesti dozvoljavaju detetu pohađanje škole
c) Kad god je to moguće, treba podržavati redovno pohađanje nastave deteta koje boluje od hronične bolesti
d) Zdrava okolina deluje protiv regresije bolesnog deteta, a bolesna deca pružaju zdravoj deci priliku da družeći se sa njima, brinući se o njima, pomažući im razvijaju socijalne osećaje za slabe i bolesne
e) Prisustvo bolesnog deteta među zdravom decom ne donosi mu korist
Predstava koju pacijent ima o bolesti (1):
a) Zahvaljujući edukaciji, zdravstvenom vaspitanju i medijima je onakva kakvu ima i zdravstveni radnik
b) Može biti idiosinkratična
c) Ne utiče na reakciju pacijenta na bolest
Stereotipovi predstavljaju (2 netačna):
a) Kognitivnu komponentu predrasuda
b) Afektivnu komponentu predrasuda
c) Bihejvioralnu komponentu predrasuda
Bolest za sve ljude predstavlja stres te se psihički problemi javljaju kod svake osobe koja doživi telesnu bolest (1):
Ličnost tipa A podrazumeva (2 netačna):
a) Anksioznost, u prvom redu socijalnu, te sklonost psihosomatskim tegobama vezanim za funkciju gastrointestinalnog trakta
b) Kompetitivnost, cinizam, netrpeljivost, ambicioznost, potencijal da na frustraciju reaguju ljutnjom
c) Sklonost oboljevanju od autonomnih bolesti
Nezreli mehanizmi odbrane su (2):
b) Sublimacija
c) Altruizam
d) Humor
e) Intelektualizacija
Psihički sistem (prema Freudu i delu njegovih sledbenika) obuhvata (3):
a) Id
Self
Kolektivno nesvesno
Ego
Superego
Ego funkcioniše prema principu (1):
b) Zadovoljstva
d) Klackalice
Id funkcioniše prema principu (1):
Zaokružite slovo ispred tačne tvrdnje (1):
a) Pacijent bi trebao prvi da se predstavi zdravstvenom radniku
b) Zdravstveni radnik bi trebao prvi da se predstavi pacijentu
c) Zdravstveni radnik ne bi trebao da se predstavlja pacijentu, jer pacijent može da pročita njegovo ime sa ,,identifikaciine kartice“
d) Pacijent bi trebao da se predstavi zdravstvenom radniku, a ime zdravstvenog radnika može da pročita sa ,,identifikacione kartice
Ukoliko se pacijent ne pridržava uputstava o lečenju potrebno je (1 netačan):
a) Objasniti važnost pridržavanja uputstava
b) Zamoliti da objasni svoje ponašanje
c) Razgovarati o mogućim neželjenim efektima terapije
d) Insistirati na rizicima nepridržavanja uputstava
Konstitutivni elementi svesti su
kao opazanje nečega je apersonalna sve do shvatanja opazenog što se zove
Naučeni automatizmi spadaju u (zaokruzi tacan odgovor):
voljne radnje
emocionalni dozivljaj
nevoljne radnje
nagonske radnje
Pamćenje je slozen proces koii se sastoji od (zaokruzi tacan odgovor):
voljnog usmeravanja i usredsredjivanja pažnje na odredeni sadrzaj/aktivnost
prijema i obrade, skladistenja i prizivanja informacija
vigilnosti i tenaciteta
Komponente predrasuda su: (zaokruzi tacne odgovore)
kognitivna
gregarna
bihejvioralna
afektivna
autoritarna
Primarni procesi misljenja, prema Freudu, odvijaju se u
Ego funkcionise, prema Freudu, prema
Bihejvioralni princip polazi od stanovista da:
intrapsihicki konflikt moze da dovede do pojave simptoma
pacijent mora da razume poreklo konflikta
gotovo celokupno ponasanje coveka je nauceno i rezultat je interakcije sa okolinom, ponasanje se uci tokom zivota, a psihicke smetnje su rezultat pogresnog ucenja
ličnost obuhvata Id, Ego i Superego.
Navedi primer sekundarne nagrade prema bihejvioralnom stanovistu:
Prema bihejvioralnom stanovistu (zaokruzi tacan odgovor):
kazne su podjednako efikasne kao i nagrade
kazne su manje efikasne od nagrada
kazne su efikasnije od nagrada
Dopuni recenicu: pozitivno i negativno potkrepljivanje neki oblik ponasanja, a kazna ga
Navesti tri zrela modela ponasanja (verovatno se misli na zrele mehanizme odbrane -
Razvod spada u (zaokruzi jedan tacan odgovor):
normativne, za godine vezane uticaje
normativne, za istorijske činioce vezane uticaje
idiosinkratične uticaje
Prema Eriksonu, ukoliko se tokom razvoja, u odraslom Zivotnom dobu ne postigne integritet javlja se
stagnacija
izolacija
očajanje
Zaokruzi tačne konstatacije za sindrom izgaranja:
sindrom izgaranja se može javiti kod zdravstvenih radnika
sindrom izgaranja se nikada ne javlja kod zdravstvenih radnika
javljanju sindroma izgaranja moze doprineti skucen prostor
javljanju sindroma izgaranja može doprineti postojanje nejasnoce oko zadataka
javljanju sindroma izgaranja kod zdravstvenih radnika nikada ne doprinosi strah od bolesti
javljanju sindroma izgaranja kod zdravstvenih radnika nikada ne doprinose ograničeni resursi
Predrasude prema starim osobama (netačni odgovori):
ne postoje
posmatramo ih kao homogenu populaciju
na pojavu ne utiču mediji
zbog predrasuda mogu teze da ostvare svoja prava i zadovoljstva
Anksioznost se ispoljava kroz somatske simptome
Pasivna agresija se manifestuje kroz:
fizicko nasilno ponasanje
indirektno ponasanje
vredjanje zrtve
U odnosu na nameru neke dijagnosticke i terapijske metode su agresivne
Adolescentna kriza se moze ispoljavati (netačno)
Kriza identiteta
Kriza polnog identiteta (kriza seksualiteta)
Radna ili akademska inhibicija
Kriza autoriteta (normativna kriza)
Ekonomska kriza
stresori mogu biti:
Jedan od etioloskih faktora bolesti
Faktor koji doorinosi odrzavanju bolesti
Spoljasnji i unutrasnji
Koji su kognitivni faktori koji odredjuju ponasanje u vezi sa zdravljem?
Anksioznost (napetost)
Skola, vršnjacke grupe
Licni ciljevi pojedinca, uverenje i stavovi
Uzrast
Uverenje o pretnji po zdravlje kao deo modela verovanja u zdravlje zavisi od:
Uocene koristi i učenih prepreka
Signali za akciju
Nacin ovladavanja stresa
Uočene podložnosti i uocene tezine
Prema biomedicinskom modelu bolesti zdravlja poiedinac:
Je odgovoran za svoju bolest
Nije odgovoran za svoju bolest
Je odgovoran za svoju bolest I aktivno ucestvuje u lecenju
Psiholoski deo biopsihosocijalnog modela obuhvata:
Kogniciju, ponasanje, emocije, stres, bol
Genetika, viruse, bakterije, lezije, strukturalne defekte
Norme ponasanja pritisak za promenom, vrednosti zdravlja
Socijalnu klasu, etnicku pripadnost, zaposlenje
Bolesno dete:
u predskolskom uzrastu ne primecuje razliku izmedju sebe i vrsnjaka
do 5 god smrt je maglovit pojam
hoce ranije da proslavi rodjendan
sa detetom ne treba razgovarati o bolesti
Prema Parsonsu, jedan od osnovnih aspekata socijalne uloge bolesnika je (zaokružite tačan odgovor)
Bolestan čovek nije oslobodjen svih ostalih uloga, nego je obavezan da obavlja i sve svoje ostaledužnosti
Bolesnik je nesposoban da se sam brine o sebi, o njemu brinu drugi (lekari, prijatelji, porodica)
Zaokružite netačnu konstataciju
Medicinska psihologija se pored ostalog bavi i reakcijom bolesnika na bolest
Medicinska psihologija izučava delovanje psihosocijalnih faktora na očuvanje zdravlja
Medicinska psihologija je značajna samo u radu sa posebnim populacijama (psihijatrijskim pacijentima, teškim bolesnicima)
Zaokružite tačnu i sveobuhvatniju definiciju bolesti
stanje organizma izazvano poremećajem njegovih životnih funkcija, morbidni proces praćen karakterističnim nizom simptoma, stanje u kojem je funkcija nekog organa ili sistema organaporemećena
bolest je stanje oštećenog zdravlja
Svest ( zaokruži dva netačna odgovora)
je najviša integrativna psihička funkcija
obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja ostalih psihičkih funkcija
je oštećena po kvantitativnom tipu kod osoba sa shizofrenijom
nije oštećena po kvantitativnom tipu kod osoba koje su u komi
registruje odvijanje čovekovog života u celini
bolest je nesavršenost, jer definicija SZO kaže "zdravlje nije samo odsustvo bolesti ili patnje, već stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja". Navedena konstatacija je
U pogledu funkcije ili strukture u organizmu, svako odstupanje od proseka je štetno
tačno
netačno
tačno samo kada je reč o bolestima i povredama
tačno samo kod hroničnih bolesti
Aktivna (selektivna) pažnja podrazumeva (1 odgovor)
vezivanje pažnje samo za slučajna spoljašnja dešavanja i sadržaje
voljno usmeravanje i usredsedjivanje pažnjena odredjeni sadržaj/aktivnost
sposobnost prenošenja pažnje sa jednog na drugi objekat
najviša integrativna psihička funkcija je
mišljenje
inteligencija
svest
opažanje
u konativne psihičke funkcije se ubrajaju (2 tačna)
osećanja
nagoni
pažnja
diskruzivno mišljenje se odvija pomoć
slike sećanja
utisaka opažanja
pojmova
Konativne funkcije su
mišljenje i pamćenje
volja, nagoni i emocije
nagonske emocije su (2 netačna)
strah
ljubav
agresija
bes
faze voljnog procesa su (3 netačna)
emocionalni doživljaj, emocionalna ekspresija, saznajna komponenta i fiziološke promene
semantičko kodiranje informacija
javljanje pobuda/želja, formiranje namere i izvršenje odluke
urodjeni model ponašanja koji predstavlja odgovor edektora na nadražajni receptor
nagoni su
preyežno uslovljeni faktorima sredine i individualni
pretežno urodjeni i karakteristični za porodicu
urodjeni i specifični za vrstu
Nagoni čopora, afilijativni, gregarni nagon spada u (2 netačna)
socijalne nagone i motive
nagon za samoodržanjem
roditeljski nagon
sekundarni procesi mišljenja se prema Frojdovom učenju
odvijaju u Idu
Odvijaju u Egu
odvijaju u prefrontalnoj kori
zasnivaju na funkciji VNS-a
hodočašće, potop, mudrac, majka zemlja su prema K.G. Jungu primeri (1 tačan)
ličnog nesvesnog
varijacija selfa
arhetipova
svega od navedenog
ničega od navedenog
Bihejvioralni pristup polazi od stanovišta (netačan)
unutrašnji psihički konflikt može da dovede do pojave simptoma i pacijent mora da razume njegovo poreklo
gotovo celokupno ponašanje čovekaje naučeno i rezultat je interakcije sa okolinom, ponašanje se uči tokom života, a psihičke smetnje su rezultat pogrešnog učenja
Za operantno uslovljavanje baže sledeće konstatacije
opisao ga je Pavlov
nepredvidljivi obrasci potkrepljivanja su podjednako efikasni kao fiksirani
iako ljudi razumeju koncept odložene nagrade potkrepljivanje je jače ako nagrada sledi odmah
primarne nagrade ili kazne povezane su sa biološkim funkcionisanjem organizma
Prema bihejvioralnom stanovištu, šta je efikasnije?
kazne
nagrada
Da li je operantno uslovljavanje opisao Pavlov
jeste
nije, on je opisao klasično uslovljavanje
Kada je reč o mehanizmu odbrane koji nazivamoprojekcijom, tačno je
projektuju se uvek negativna osećanja
mogu se projektovati i pozitivna osećanja
spada u zrele mehanizme odbrane
Na socijalni život roditelja sa hendikepiranim detetom odnosi se (netačan odg)
javljaju se finansijski problemi
manje je slobodnog vremena
nema znacajnih promena u socijalnom zivotu roditelja
često se smanjuje broj planirane dece
Ukoliko je prisutan fizički hendikep, koji faktori mogu uticati na usvajanje veština
dobra stimulacija od strane roditelja
adekvatno školovanje
redovno pohadjanje nastave
nisko samopoštovanje
Koje su uloge lekara
komunikacija
promovisanje zdravlja
učenje
sve navedeno
Tokom akutne bolesti deteta porodica
postaje razdvojena
pokazuje sklonist ka većoj kohezivnosti
ima materijalne probleme
broj planirane dece se smanjuje
Da li lekar treba da podržava povratakredovnogpohadjanja škole hronično bolesnog deteta ukoliko to zdravstveni uslovi dozvoljavaju?
Da, zato što prisustvo bolesnog medju zdravom decom donosi korist i jednim i drugim
ne
Koje od navedenog je pozitivna karakteristika lekara
nadmenost, korišćenje pozicije "jačeg"
izbegavanje komunikacije sa pacijentima
empatija
Normativni, za godine vezani uticajem mogu biti(1 netačan)
menopauza
zapošljavanje
brak
penzionisanje
pol
Zaokružite dva tačna iskaza
domovi za stare treba da budu u delovima grada van stambenih zona
starim osobama u domu treba omogućiti komunikaciju sa porodicom
u domu su starim osobama potrebne aktivnosti
telesni simptomi sindroma izgaranja su (1 netačan)
glavobolja
GIT simptomi
depresija
gubitak apetita
manifestna agresija je(dva netačna)
pasivna
fizička i verbalna
latentne agresivne fantazije, afekti i emocije
odbijanje izvršenja neophodnih zadataka spada u (netačno)
indirektnu, aktivnu, verbalnu i fizičku agresiju
indirektnu, pasivnu agresiju
Stresor je nepovoljni stimulus iz
samo spoljašnje sredine
samo unutrašnje sredine
spoljašnje ili unutrašnje sredine
Stresor može biti
jedan od etioloških faktora bolesti
faktor koji doprinosi održavanju bolesti
pozitivan i negativan
moderatori stresa mogu biti
medijatori
procena stresora
ličnost i samopouzdanje
ljudi u braku u odnosu na one koji žive sami - nisu sklopili brak, razvedeni ili udovci
žive kraće
zdraviji su
srećniji su
imaju manje stope mentalnih poremećaja
u kojoj od navedenih grupa se nalaze telesne bolesti koje mogu imati psihosomatsku osnovu
bacilarna dizenterija, Vegnerovagranulomatoza
git ulkusi, psorijaza, tahikardija
Da li anksioznost zdravstvenog radnika zavisi, pored ostalog, i od njegove strucnosti?
2. U Prom stadijumu sindroma opste adaptacije na stres dolazi do:
Aktivacije medule nadbubrezne zlezde (simpatikus)
Aktivacije kore nadbubrezne zl.
Iscrpijenosti
Maladaptivni stil preovladavanja stresa obuhvata
Odustajanje
Emocionalni stil preovladavanja
Adaptivni stil
Izbegavajuci stil
Racionalni stil
Emocionalni I izbegavajuci stil
Koji su kognitivni faktori koji odredjuju ponasanie u vezi sa zdravljem?
Anksioznost
Skola , vrsnjacke grupe
Licni ciljevi pojedinca, uverenje I stavovi
Uocene koristi I ucenih prepreka
Signali za akciu
Uocene podloznosti i ucene tezine
Bioloski se biosocijalnog modela obuhvata :
Norme ponasanja pritisak, vrednosti zdravlja
Psiholoski deo bio-psihosocijalnog modela obuhvata:
Kognicija, emocija, ponasanje, stres I bol
...
Termin "licnost tipa A" koristi se da opise osobe koje su:
Ambiciozne, kompetitivne, imaju potencijal da na frustraciju reaguju burno, radoholicari
. Osobe koje opisujemo terminu "licnosti tipa A" su pod rizikom da obole od:
Akutni infark miokarda (moze i hipertenzija)
--
Najznacajniji tipovi reakcije osobe na bolesti su:
Depresivna reakcija
Hipohondrijaza
Projektivna reakcija
Negacija
Agresija
Empatija
Tokom hronicne bolesti deteta odrzavanje kontakta sa vrsnjacima:
Smanjuje osecaj usamijenosti I invalidnosti, sprecava regresiju i depresiju
Kako se hronicna bolest moze koristiti kao resavnje porodicnih konflikata:
Kada dete koje je obolelo od astme simulira tegobe kada se roditelji svadjaju, kako bi oni prestali sa svadjom.
---
Zaokruzi netacno:
Autoritet zdravstvenog radnika I poverenje deteta u njega ne zavisi od stave roditelja prema zdravstvenom radniku
Odnos dete-lekar nema karakteristike roditelj-dete
Kada dete ostaje u bolnici (zaokruzi netacno)
Majka treba da ostane samo uz dete koje sisa
Dete kod sebe ne treba da ima igracke koje bi ponelo od kuce jer ce ga to uznemiriti I rasplakati
lekar treba da bude strog i zainteresovan samo za telesnu bolest cime se dete "celici"
1. Bihejvioralni pristup polazi od stanovnista da:
umesto da radi sa pacijentovim osecanjima I mislima terapeut se bavi onim sto pacijent cini, a promena ponasanja moze dovesti do promena osecanja I stavova
-
Racionalno preovladavanje stresa pored ostalog obuhvata
Resavanje "korak po korak" | logican pristup problemu
.
Koji su kognitivni faktori koji odredjuju ponasanje u vezi sa dravljem
Ankcioznost (napetost)
Skola ‚vrsnjacke grupe
Licni ciljevi pojedinca, uverenje | stavovi
Socijalni faktori koji odredjuju ponasanje u vezi sa zdravljem su :
Automatsko usvajanje oblika ponasanja roditelja u procesu rane socijalizacije, skola, vrsnjacke grupe, kulturoloska sredina
Pamcenje je slozen proces koji se sastoji od (zaokruzi tacan odgovor):
voljnog usmeravanja i usedsredjivanja paznje na odredjeni sadrzaj/aktivnost
prijema i obrade,skladistenja i prizivanja informacija
U okviru pamcenja prizivanje(ekforisanje) je (zaokruzi tacan odgovor):
semanticko kodiranje informacija tj. uspostavljanje asocijativnih veza medju informacijama
zavrsna kognitivna operacija-putem prepoznavanja(rekognicije) i putem slobodnog prisecanja
konsolidacija tragova pamcenja
Osnovni aspekti socijalne uloge bolesnika su (zaokruzi tacne odgovore):
Dok je bolestan covek nije oslobodjen svih ostalih uloga,ne obavlja samo ulogu bolesnika nego je obavezan da obavlja i sve svoje duznosti.
od bolesnika se ne moze ocekivati da sam sebi pomogne,da mu bude bolje po njegovoj zelji i odluci,nesposoban je da se sam o sebi brine, njemu brinu drugi(lekari,zdravstveni radnici, saradnici, porodica, prijatelji)
bolesno stanje je bioloski nepovoljno, a time (u vecini slucajeva) i drustveno nepozejino. Dakle, bolesnik je obavezan da zeli da mu bude bolje, drustvo to od njega ocekuje (ne sme da mu bude svejedno). Svi smo dužni da pomognemo drustvu, a kada smo bolesni to ne mozemo
Onaj ko je bolestan obavezan je da trazi strucnu pomoc, i da postuje savete i preporuke lekara
Prema Jungu,komponente kolektivnog nesvesnog su
a.Arhetipovi
b.Introverzija
c.Ekstroverzija
d.ld
Zavrsetak adolescencije podrazumeva da pred sobom imamo osobu koja je (zaokruzi netacan odgovor):
prihvatila sebe u fizickom smislu
vesna je svojih seksualnih obelezja i privatila je ulogu koju time dobija
dozivljava sebe kao posebnu i nezavisnu licnost
nesposobna je da privati druge kao razlicite
nezavisna je od roditelja i drugih osoba
uspostavila je sposobnost; vestine savladavanja kriza
spremna je da kroz profesionalno osposobljavanje postigne ekonomsku nezavisnost
spremna je da osnuje svoju porodicu
Sta pokusavamo da postignemo tokom odraslog doba (zaokruzi tacne odgovore):
ne odvajati se od roditelia
b.pronalazenje svog mesta u poslu
biti emocionalno distanciran i ne ostvariti emocionalne veze
razvijati i cuvati prijateljstva
postati nesvestan sopstvene konacnosti i smrtnosti
f.boriti se protiv telesnih promena, ne prihvatati starenje tela
pomoci ukljucivanje sopstvene dece u svet odraslih
Produzenje zivotnog veka dovelo je do:
porasta broja starih osoba i smanjenja broja i kasnijeg javljanja ozbilinih bolesti
porasta broja starih osoba, a da se broj osoba sa bolestima povezanim sa stariiom dobom nije promenio.
povecanje broja starih osoba i porasta broja soba sa nizom poremecaja koji se javijaju u starosti
Broj osoba starijih od 65 godina u razvijenim zemljama se krece oko:
izmediu 15 i 20%
1/3 populaciia
nema pouzdanih podataka o broju starijih osoba
ispod 10%
Kada se govori o saznanju da boluje od neizlečive bolesti negacija može biti
a.adaptabilna, korisna funkcija
maladaptivna funkcija
oba navedena
Prema biomedicinskom model bolesti/zdravlja
psihicko i telesno funkcionisanje osobe su nezavisni jedno od drugog
psihicko i telesno funkcionisanje osobe su medjusobno povezani
.bolest ima i psiholoske uzroke, na primer stres
