Testiranje 2015 - prvi dio

Јавни путеви морају да имају најмање

• једну саобраћајну траку

• двије саобраћајне траке,

• три саобраћајне траке.

Трајање заштитне мјере забране управљања моторним возилом рачуна се од?

• а) дана почињеног прекршаја,

• б) дана правоснажности прекршајног налога или рјешења суда,

• в) дана депоновања возачке дозволе у органу који возача води у евиденцији.

3. На задњем сједишту путничког аутомобила смије се превозити дијете само када сједи на посебном подметачу прилагођеном његовој висини који омогућава употребу сигурносног појаса и када је исправно везан сигурносним појасем, ако је дијете старије:

• а) од пет година, а млађе од 12 година,

• б) од три године, а млађе од 10 година,

• в) од пет година, а млађе од 14 година

4. Лака приколица је:

• а) прикључно возило чија највећа дозвољена маса није већа од 750 кг,

• б) прикључно возило чија највећа дозвољена маса није већа од 850 кг,

• в) прикључно возило чија највећа дозвољена маса није већа од 550 кг.

5. Пјешачка зона је уређена саобраћајна површина намијењена за кретање пјешака, у којој је:

• а) дозвољено кретање моторних возила с посебним одобрењем,

• б) дозвољено кретање моторних возила у времену од 22.00 до 06.00 часова,

• в) дозвољено кретање моторних возила у времену од 24.00 до 06.00 часова.

6. На предњој страни возила не смију да имају свјетлосне, свјетлосно-сигналне или рефлектујуће уређаје или материје које дају свјетла:

• а) црвене боје,

• б) жуте боје,

• в) бијеле боје.

7. На путу у насељу возач не смије возилом да се креће брзином већом од:

• а) 50 km/h,

• б) 60 km/h,

• в) 70 km/h.

8. Јавни пут чине и:

• а) ваздушни простор изнад коловоза у висини од седам метара, рачунајући од највише тачке коловоза,

• б) ваздушни простор изнад коловоза у висини од пет метара, рачунајући од највише тачке коловоза,

• в) ваздушни простор изнад коловоза у висини од девет метара, рачунајући од највише тачке коловоза.

9. Изнад коловоза јавног пута мора да постоји:

• а) слободан простор у висини од најмање 4,5 м од највише тачке коловоза,

• б) слободан простор у висини од најмање 5,5 м од највише тачке коловоза,

• в) слободан простор у висини од најмање 3,5 м од највише тачке коловоза.

10. На путу резервисаном за саобраћај моторних возила и брзом путу ван насеља возач не смије да се креће брзином већом од:

• а) 80 km/h,

• б) 100 km/h,

• в) 120 km/h.

11. Мимоилажење је пролажење возилом поред другог возила које се по истом коловозу креће из супротног смјера:

• а) да,

• б) не.

12. Обилажење је пролажење возилом поред другог возила које се по истом коловозу креће из супротног смјера:

• а) да,

• б) не.

13. Мотоцикл је:

• а) моторно возило са два точка или са три асиметрично постављена точка (са бочном приколицом), код којег је радна запремина мотора већа од 125 цм3 и које на равном путу може развити брзину већу од 45 км на час,

• б) моторно возило са два точка, код којег је радна запремина мотора већа од 75 цм3 и које на равном путу може развити брзину већу од 45 км на час,

• в) моторно возило са два точка или са три асиметрично постављена точка (са бочном приколицом), код којег је радна запремина мотора већа од 75 цм3 и које на равном путу може развити брзину већу од 60 км на час.

14. Највећа дозвољена маса је:

• а) маса возила заједно с његовом носивошћу,

• б) дозвољена маса до које возило смије да се оптерети према декларацији произвођача возила,

• в) дио укупне масе возила која се преко осовина возила преноси на водоравну подлогу.

15. Саобраћајна трака је:

• а) обиљежени или необиљежени уздужни дио коловоза чија је ширина довољна за несметан саобраћај једног реда возила,

• б) дио површине пута намијењен првенствено за саобраћај возила,

• в) дио површине пута намијењен првенствено за саобраћај возила у једном смјеру.

16. Брзина кретања за аутобусе када се обавља организован превоз дјеце на путевима је ограничена на:

• а) 60 km/h,

• б) 70 km/h,

• в) 80 km/h.

17. Брзина кретања за аутобусе са прикључним возилом за превоз лица, тролејбусе, градске аутобусе, аутобусе који осим уграђених сједишта имају и одређена мјеста за стајање и теретна моторна возила која вуку два прикључна возила је ограничена на:

• а) 60 km/h,

• б) 70 km/h,

• в) 50 km/h.

18. На мопеду, трициклу, мотоциклу и четвороциклу не смије се превозити лице млађе од:

• а) 10 година,

• б) 12 година,

• в) 14 година.

19. Брзина кретања моторних возила на путу под нормалним условима саобраћаја не смије да се ограничи саобраћајним знаком испод 60 км на час на магистралним путевима, а 40 км на час на осталим путевима:

• а) да,

• б) не.

20. За вријеме кретања возила у саобраћају на јавном путу возач не смије да користи мобилни телефон:

• а) осим у случају да је мобилни телефон прилагођен употреби у возилу,

• б) осим у случају када је возило заустављено ради поступања по саобраћајном знаку,

• в) све горенаведено.

21. У путничком аутомобилу на предњем сједишту до возача не смије да се превози:

• а) дијете млађе од 12 година,

• б) дијете млађе од 10 година,

• в) дијете млађе од осам година.

22. Жуто трептуће свјетло на семафору обавезује све учеснике у саобраћају на:

• а) заустављање,

• б) слободан пролаз,

• в) кретање са повећаном опрезношћу.

23. Жуто свјетло упаљено истовремено са црвеним свјетлом служи за:

• а) упозоравање учесника у саобраћају на скори престанак слободног пролаза и на појаву жутог, односно црвеног свјетла,

• б) упозоравање учесника у саобраћају на скори престанак забране пролаза и на појаву зеленог свјетла,

• в) жуто свијетло не може бити упаљено истовремено са црвеним.

24. Зелено трептуће свјетло на семафору служи за:

• а) заустављање,

• б) упозоравање учесника у саобраћају на скори престанак забране пролаза и на појаву зеленог свјетла,

• в) упозоравање учесника у саобраћају на скори престанак слободног пролаза и на појаву жутог, односно црвеног свјетла.

25. Кад на раскрсници возила долазе из супротних смјерова и скрећу улијево, возачи се мимоилазе са своје десне стране:

• а) да,

• б) не.

26. Међународна возачка дозвола издаје се на период важења од:

• а) једне године,

• б) двије године,

• в) пет година.

27. Паркирање возила је прекид кретања возила дужи од:

• а) 5 минута,

• б) 10 минута,

• в) 15 минута.

28. Забрањено је заустављање и паркирање возила на обиљеженом пјешачком прелазу и на удаљености од њега мањој од:

• а) 5 метара,

• б) 7 метара,

• в) 10 метара.

29. Возач не смије да заустави или паркира возило нарочито:

• а) на прелазу пута преко жељезничке или трамвајске пруге у истом нивоу,

• б) на жељезничким или трамвајским пругама или у близини тих пруга ако се тиме спречава или омета саобраћај возила која се крећу по шинама,

• в) све горенаведено.

30. Полицијски службеник ће возачу који се возилом на путу креће брзином у насељу која је више од 50 km/h већа од дозвољене брзине, прекршајним налогом изрећи:

• а) новчану казну од 400 КМ, заштитну мјеру забране управљања моторним возилом у трајању од два мјесеца и два казнена бода,

• б) новчану казну од 100 КМ, заштитну мјеру забране управљања моторним возилом у трајању од једног мјесеца и два казнена бода,

• в) новчану казну од 400 КМ, заштитну мјеру забране управљања моторним возилом у трајању од шест мјесеци и два казнена бода.

31. Полукружно окретање је:

• а) окретање возила за 180 степени у односу на дотадашњи смјер кретања, ради укључења у супротни саобраћајни ток,

• б) окретање возила за 180 степени у односу на дотадашњи смјер кретања,

• в) окретање возила за 360 степени у односу на дотадашњи смјер кретања, ради укључења у супротни саобраћајни ток.

32. За вожњу по магли и у случају смањене видљивости морају да буду упаљена:

• а) свјетла за означавање возила,

• б) кратка свјетла, свјетла за маглу или оба свјетла истовремено,

• в) дуга свјетла и свјетла за маглу.

33. Приликом кретања два или више возила која превозе опасне материје, растојање између тих возила не смије да буде мање од:

• а) 50 метара,

• б) 100 метара,

• в) 200 метара.

34. Мопедом на јавном путу смије да управља лице које је навршило:

• а) 12 године,

• б) 14 година,

• в) 16 година.

35. Кад се пјешаци крећу коловозом на јавном путу ван насеља дужни су да се крећу:

• а) уз десну ивицу коловоза,

• б) уз лијеву ивицу коловоза,

• в) уз лијеву ивицу коловоза, односно уз десну, ако је такво кретање за њих безбједније.

36. На путу који има обиљежене пјешачке прелазе, пјешак је дужан да се креће тим прелазима, ако они нису од њега удаљени више од:

• а) 50 метара,

• б) 100 метара,

• в) 150 метара.

37. У возила са правом првенства пролаза не спадају:

• а) возила хитне помоћи,

• б) ватрогасна возила,

• в) возила за превоз опасних материја.

38. Знакови опасности служе да учеснике у саобраћају:

• а) обавијесте о путу којим се крећу,

• б) ставе им до знања забране и ограничења,

• в) упозоре на опасност која пријети на путу.

39. Сматраће се да је под дјеловањем алкохола возач Ц категорије за кога се анализом крви или крви и урина, или другом методом мјерења количине алкохола у организму, утврди да количина алкохола у крви износи више од:

• а) 0,3 gr/kg,

• б) 0,0 gr/kg,

• в) 0,2 gr/kg.

40. Потврда о регистрацији може се издати трајно за:

• а) путнички аутомобил,

• б) аутобус,

• в) мопед.

41. Право да управља возилима која спадају у поткатегорију А1 и Б1 има лице које има:

• а) 14 година,

• б) 16 година,

• в) 18 година.

42. Лицима млађим од 55 година возачка дозвола се продужава на рок важења од:

• а) 5 година,

• б) 10 година,

• в) 15 година.

43. Растојање између вучног и вученог моторна возила, ако се вуче ужетом, мора да износи:

• а) три до пет метара,

• б) два до три метра,

• в) пет до седам метара.

44. Возач моторног возила дужан је да употребљава за освјетљавање пута кратка свјетла умјесто дугих свјетала:

• а) за вријеме кретања за другим возилом на растојању од најмање 100 м да дугим свјетлима свог возила не би засљепљивао возача возила испред себе,

• б) за вријеме кретања за другим возилом на растојању од најмање 200 м да дугим свјетлима свог возила не би засљепљивао возача возила испред себе,

• в) за вријеме кретања за другим возилом на растојању од најмање 300 м да дугим свјетлима свог возила не би засљепљивао возача возила испред себе.

45. Возач моторног возила дужан је да употребљава за освјетљавање пута кратка свјетла умјесто дугих свјетала прије мимоилажења с другим возилом на раздаљини с које оцијени да свјетлом свог возила засљепљује возача возила које му долази у сусрет, а при мимоилажењу с другим возилом – кад возач тог возила упали кратка свјетла или кад наизмјеничним паљењем и гашењем свјетала упозорава да му дуга свјетла сметају, увијек на раздаљини мањој од 200 м:

• а) да,

• б) не.

46. У случају продаје возила власник је дужан да одјави возило у року од:

• а) 7 дана,

• б) 15 дана,

• в) 30 дана.

47. Власници возила старих двије и више година дужни су возило подвргнути техничком прегледу сваких:

• а) 6 мјесеци,

• б) 12 мјесеци,

• в) 24 мјесеца.

48. Стикер наљепница је доказ о:

• а) извршеном техничком прегледу возила,

• б) регистровању возила,

• в) власништву возила.

49. Потврда о регистрацији издаје се с роком важења од:

• а) једне године,

• б) двије године,

• в) три године.

50. Кад се на јавном путу ван насеља које има само једну саобраћајну траку намијењену за саобраћај возила у једном смјеру крећу једно за другим моторна возила чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 кг или чија је дужина већа од седам метара:

• а) возачи су дужни да између сваког од тих возила држе растојање од најмање 100 м,

• б) возачи су дужни да између сваког од тих возила држе растојање од најмање 50 м,

• в) возачи су дужни да између сваког од тих возила држе растојање од најмање 20 м.

51. Запрежним возилом на јавном путу може управљати:

• а) возач са навршених 16 година живота,

• б) возач са навршених 18 година живота,

• в) возач са навршених 14 година живота.

52. Возило у саобраћају на путу не смије да буде оптерећено:

• а) преко своје носивости која је уписана у потврду о регистрацији,

• б) или преко дозвољеног осовинског оптерећења,

• в) или преко највеће дозвољене масе, или преко могућности које дозвољавају особине пута утврђене прописима или саобраћајним знаком,

• г) све горенаведено.

53. Терет на возилу треба да буде распоређен и, према потреби, причвршћен и покривен тако да:

• а) не угрожава безбједност учесника у саобраћају и не наноси штету путу и објектима на путу,

• б) не ствара сувишну буку и не расипа се по путу,

• в) све горенаведено.

54. Терет на возилу не смије да пређе најудаљенију тачку на предњој страни возила:

• а) више од 1 метра,

• б) више од 2 метра,

• в) више од 3 метра.

1. Насилничка вожња је:

• а) када се возач са возилом у насељу креће брзином која је већа од дозвољене за више од 50км/h,

• б) када се возач са возилом у насељу креће брзином која је већа од дозвољене за више од 80км/h,

• в) када се возач са возилом ван насеље креће брзином која је већа од дозвољене за више од 50км/h.

2. Забрањено је заустављање или паркирање возила на (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) обиљеженом пјешачком прелазу и на удаљености мањој од седам метара од прелаза, као и на прелазу бициклистичке стазе преко коловоза,

• б) дијелу пута испред прелаза пута преко жељезничке или трамвајске пруге у истом нивоу и то на удаљености мањој од пет метара од тих прелаза,

• в) обиљеженом пјешачком прелазу и на удаљености мањој од пет метара од прелаза, као и на прелазу бициклистичке стазе преко коловоза.

3. Власник, односно, корисник је дужан да неовлашћену употребу возила пријави полицији (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) у року од 6 часова,

• б) одмах по сазнању за то,

• в) у року од 12 часова.

4. По коловозу је забрањено кретање пјешака ако је под дејством алкохола или опојних средстава (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) да,

• б) не.

5. Сматраће се да је пјешак под дејством алкохола ако се анализом крви или крви и урина или другом методом мјерења количине алкохола у организму утврди да количина алкохола у крви износи више од (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) 0,3г/кг,

• б) 0,5г/кг,

• в) 0,8г/кг.

6. Јахач, гонич, односно водич дужан је да води животињу која се креће по путу (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) што ближе десној ивици пута,

• б) што ближе лијевој ивици пута,

• в) што ближе средини пута.

7. У саобраћају на јавном путу, на прикључном возилу које вуче трактор дозвољен је превоз највише (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) три лица,

• б) пет лица,

• в) осам лица.

8. У саобраћају на јавном путу, у прикључном возилу које вуче мотокултиватор, дозвољен је превоз (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) једног лица,

• б) два лица,

• в) три лица.

9. У саобраћају на путу забрањено је превозити лице (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) у товарном простору теретног возила који има странице на каросерији,

• б) прикључним возилом које вуче трактор, када трактор вуче више од три прикључна возила,

• в) на трактору, осим на сједиштима уграђеним поред сједишта возача.

10. Дијете до шест година старости може да учествује у саобраћају као пјешак на коловозу само ако има као непосредног пратиоца лице старије (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) од 14 година,

• б) од 16 година,

• в) од 18 година.

11. Возач је дужан да се у зони смиреног саобраћаја креће брзином којом неће ометати кретање пјешака, односно брзином (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) до 5 км/h,

• б) до 7 км/h,

• в) до 10 км/h.

12. Брзина кретања возила у зони школе у насељу је ограничена до (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) 20 км/h,

• б) 30 км/h,

• в) 40 км/h

13. Ако један од учесника саобраћајне незгоде у којој је причињена мања материјална штета захтијева да полиција изврши увиђај на лицу мјеста, остали учесници нису дужни да сачекају полицију (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) да,

• б) не.

14. Забрањено је возачу возила, као и лицима која се налазе у возилу, за вријеме контроле овлашћеног лица да излазе из возила док их овлашћено лице не позове да изађу (Закон о безбједности саобраћаја РС):

• а) да,

• б) не.

1. Ко води евиденције о поднесеним кривичним и прекршајним пријавама у вези са злоупотребом опојних дрога?

• а) Министарство правде,

• б) Министарство унутрашњих послова,

• в) Оба наведена министарства.

2. Главни представник психотропних стимулативних супстанци је:

• а) амфетамин,

• б) хероин,

• в) кокаин.

3. Из ког дијела канабиса се добија хашиш?

• а) од лишћа,

• б) из цвијета,

• в) из врхова биљке.

4. Кокаин се уноси у организам:

• а) ушмркивањем,

• б) убризгавањем инјекције,

• в) пушењем,

• г) све наведено.

5. Опојне дроге које служе за наставне, лабораторијске и научне сврхе издају се на основу одобрења:

• а) начелника ЦЈБ,

• б) министра за послове здравља,

• в) директора полиције.

6. Службено лице које је овластило Министарство унутрашњих послова може посједовати опојну дрогу:

• а)да

• б)не

• в) само под условима прописаним посебним законом ради откривања кривичних дјела и извршилаца кривичних дјела

7. Превоз опојне дроге, те дијелова биљке из којих се може произвести опојна дрога дозвољен је ако је за пошиљку издата:

• а) извозна дозвола државе из које се опојна дрога извози

• б) увозна дозвола државе у коју се опојна дрога увози

• г)све наведено

8. Евиденцију о одузетим количинама опојне дроге, новчаним средствима и другој одузетој имовини која потиче из недозвољеног промета опојним дрогама води:

• а)Министарство унутрашњих послова и Министарство финансија

• б) Републичка царина

• в) све наведено

1. Шта представља предмет Закона о јавном реду и миру?

• а) кажњавање починиоца прекршаја,

• б) прописивање прекршаја јавног реда и мира и прекршајне санкције које се изричу прекршиоцима,

• в) прекршајне санкције,

• г) све наведено.

2. Јавни ред и мир према Закону о јавном реду и миру се дефинише као:

• а) усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном мјесту и дјеловањем органа и служби у јавном животу,

• б) усклађено стање међусобних односа грађана ради обезбјеђивања једнаких услова за остваривање права на личну безбједност, мир и спокојство, приватни живот, слободу кретања,

• в) усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном мјесту и дјеловањем органа и служби у јавном животу, ради обезбјеђивања једнаких услова за остваривање права грађана на личну безбједност, мир и спокојство, приватни живот, слободу кретања, заштиту људског достојанства и права малољетника и других лица,

• г) све наведено.

3. Под јавним мјестом у смислу овог закона подразумијева се:

• а) мјесто на којем је слободан приступ појединачно неодређеним лицима без услова или под одређеним условима, као и просторије државних органа, предузећа, других правних лица и других мјеста када је усљед близине или изложености видику или чујности извршеном радњом дошло до узнемиравања или негодовања грађана,

• б) мјесто на којем је слободан приступ свим лицима без услова или под одређеним условима,

• в) мјесто на којем је слободан приступ било којем лицу без услова, као и приступ у просторије државних органа, предузећа, других правних лица и других мјеста када је дошло до узнемиравања или негодовања грађана,

• г) све наведено.

4. Које санкције се могу изрећи за прекршаје према Закону о јавном реду и миру?

• а) новчана казна и казна затвора,

• б) заштитна мјера,

• в) новчана казна, казна затвора и заштитна мјера.

5. Који прекршаји се сматрају прекршајима јавног реда и мира?

• а) основни прекршаји,

• б) прекршаји против функционисања државних органа и јавних служби,

• в) прекршаји против интереса малољетника и других лица,

• г) остали прекршаји који су учињени на јавном мјесту,

• д) све наведено.

6. Ко може прикупљати добровољне прилоге?

• а) предузећа и друга правна лица,

• б) хуманитарне и друге организације,

• в) грађани и њихова удружења,

• г) све наведено

7. Под којим условима се могу прикупљати добровољни прилози?

• а) самоиницијативно, када грађанин сматра да је то потребно, према мјесту пребивалишта физичког лица, односно према сједишту правног лица, најкасније пет дана прије почетка прикупљања,

• б) када су неопходна средства за лијечење обољелих лица, према мјесту пребивалишта физичког лица, односно према сједишту правног лица, најкасније пет дана прије почетка прикупљања,

• в) уз претходну пријаву која се подноси надлежној организационој јединици Министарства унутрашњих послова према мјесту пребивалишта физичког лица, односно према сједишту правног лица, најкасније пет дана прије почетка прикупљања.

8. Шта треба да садржи пријава за прикупљање добровољних прилога?

• а) име и презиме лица које врши прикупљање добровољних прилога,

• б) назив организације која врши прикупљање добровољних прилога,

• в) име и презиме лица за које се врши прикупљање добровољних прилога,

• г) све наведено под а), б) и в),

• д) име организације за прикупљање, име и презиме физичких лица која ће прикупљати прилоге, циљ, мјесто и вријеме трајања прикупљања.

9. У којим случајевима није потребна пријава за прикупљање добровољних прилога?

• а) за прилоге који се прикупљају у оквиру предузећа или неког другог правног лица ради постизања заједничких циљева и задовољавања посебних потреба радника,

• б) ако прикупљање организује мјесна заједница на својој територији или скупштина етажних власника, ради одређених циљева у оквиру активности мјесне заједнице, односно заједнице етажних власника,

• в) прилози умјесто карата за културне манифестације које организују политичке организације и удружења грађана, у складу са програмом својих активности,

• г) прикупљање прилога које организују вјерске заједнице.

• д) све наведено

10. Који од доље наведених прекршаја спадају у групу прекршаја против функционисања државних органа и јавних служби?

• а) уништавање јавних огласа и објава,

• б) ограничење кретања на одређеном простору,

• в) лажно представљање,

• г) ометање државних органа у вршењу јавних функција,

• д) све наведено,

11. Који од доље наведених прекршаја спадају у групу прекршаја против интереса малољетника и других категорија лица?

• а) послуживање алкохола,

• б) просјачење,

• в) пропуштање обавезе старања о малољетнику,

• г) коцкање,

• д) све наведено,

• ђ) све наведено под а), б) и в).

12. У коју групу прекршаја спадају прекршаји: препродаја улазница, угрожавање пролазника, држање опасних животиња без надзора?

• а) основни прекршаји,

• б) посебни прекршаји,

• в) прекршаји против интереса малољетних лица,

• г) прекршаји против интереса других лица,

• д) прекршаји против уставног уређења,

• ђ) све наведено,

• е) остали прекршаји,

• ж) све наведено под а), б) и в).

13. Конзумирање опојне дроге представља нарушавање јавног реда и мира које се врши:

• а) конзумирањем на јавном мјесту само тзв. „лаких дрога“,

• б) пушењем марихуане,

• в) конзумирањем на јавном мјесту опојних дрога или психоактивних супстанци.

14. Проституција представља нарушавање јавног реда и мира лица:

• а) које иницира проституцију нудећи новац,

• б) које се бави подвођењем и присиљавањем лица на проституцију,

• в) које за новчану или другу корист нуди или тражи услуге проституције, које изнајмљује, односно уступа просторије ради вршења проституције.

15. Привредном друштву може, за одређене прекршаје, бити изречена заштитна мјера забране вршења позива, дужности или дјелатности у трајању:

• а) три мјесеца до једне године,

• б) до шест мјесеци,

• в) шест мјесеци до двије године.

1. Која су обиљежја кривичног дјела?

• а) противправност, повреда заштићених вриједности, опасност, одређеност у закону,

• б) противправност, одређеност у закону, опасност,

• в) противправност, повреда заштићених вриједности, опасност, одређеност у закону, кривица учиниоца.

2. Да ли постоји кривично дјело ако је учињено у нужној одбрани или крајњој нужди?

• а) да,

• б) не.

3. Да ли се кривично дјело може извршити и нечињењем?

• а) да,

• б) не.

4. Шта је нужна одбрана?

• а) Она одбрана која је неопходно потребна да се од свог добра или од добра другог одбије истовремени или непосредно предстојећи противправни напад.

• б) Она одбрана која је неопходно потребна да се од себе или другог одбије истовремени напад.

5. Када постоји кривица учиниоца кривичног дјела?

• а) Кривица постоји ако је учинилац у вријеме извршења кривичног дјела био урачунљив и при томе поступао са умишљајем.

• б) Кривица постоји ако је учинилац у вријеме извршења кривичног дјела био урачунљив и планирао извршење кривичног дјела.

6. Када постоји директни умишљај?

• а) Кривично дјело је учињено са директним умишљајем када је учинилац био свјестан свог дјела и хтио његово извршење.

• б) Кривично дјело је учињено са директним умишљајем када је учинилац био свјестан свог дјела и пристао на његово извршење.

7. Када постоји евентуални умишљај?

• а) Кривично дјело је учињено са ев. умишљајем када је учинилац био свјестан да усљед његовог чињењења или нечињења може наступити забрањена посљедица, али је пристао на њено наступање.

• б) Кривично дјело је учињено са ев. умишљајем када је учинилац био свјестан да усљед његовог чињењења или нечињења може наступити забрањена посљедица, али је олако држао да неће.

8. Шта је покушај?

• а) Покушај обухвата оне радње којима учинилац већ улази у стадијум извршења кривичног дјела (започето, а недовршено кривично дјело).

• б) Покушај постоји кад учинилац одлучи да изврши кривично дјело али не предузме радњу извршења.

• в) Покушај постоји у случају кад учинилац није поступао умишљајно.

9. Постоји ли неподобан покушај по КЗРС?

• а) Да,

• б) Не.

10. Када постоји саизвршилаштво?

• а) Ако више лица, учествовањем у радњи извршења или на други начин, заједнички изврше кривично дјело.

• б) Ако лице са више радњи изврши више кривичних дјела.

• в) Ако лице једном радњом изврши више кривичних дјела.

11. Који су облици саучесништва?

• а) Помагање, подстрекавање, удруживање.

• б) Помагање, подстрекавање.

• в) Помагање, подстрекавање, саизвршилаштво.

12. Када постоји подстрекавање?

• а) У случају када лице А са умишљајем подстрекне лице Б да изврши КД.

• б) У случају када лице А помогне лицу Б у извршењу кривичног дјела.

• в) У случају када лице А са лицем Б планира извршење кривичног дјела.

13. За подстрекавање на извршење кривичног дјела сматра се нарочито:

• а) упућивање молбе, убјеђивање или наговарање,

• б) приказивање користи од извршења кривичног дјела,

• в) давање или обећавање поклона,

• г) злоупотреба односа подређености или зависности,

• д) довођење или одржавање лица у стању стварне или правне заблуде,

• ђ) све горе наведено.

14. Шта се сматра помагањем?

• а) Давање савјета или упутстава како извршити кривично дјело и стављање на располагање средстава за извршење кривичног дјела,

• б) Отклањање препрека за извршење кривичног дјела, и унапријед обећано прикривање кривичног дјела, учиниоца, средстава којима је кривично дјело извршено, трагова кривичног дјела или предмета прибављених кривичним дјелом,

• в) Све горе наведено.

15. Када постоји одговорност саизвршиоца, а кад подстрекача или помагача?

• а) Саизвршилац је кривично одговоран у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама њиховог умишљаја,

• б) Свако је одговоран за свој дио извршеног дјела,

• в) Не постоји одговорност помагача и подстрекача.

16. Може ли се саучесник ослободити од казне?

• а) Да,

• б) Не.

17. Које су врсте казни?

• а) Казна дуготрајног затвора, казна затвора, новчана казна,

• б) Казна затвора, новчана казна,

• в) Казна дуготрајног затвора, казна затвора.

18. Шта је сврха кажњавања?

• а) Спречавање учиниоца да чини кривична дјела и његово преваспитавање, превентиван утицај на друге, развијање друштвене одговорности изражавањем друштвене осуде за кривично дјело и неопходности поштовања закона,

• б) Спречавање учиниоца да чини кривична дјела и његово преваспитавање,

• в) Спречавање учиниоца и превентивно дејство.

19. Које су мјере безбједности?

• а) Обавезно психијатријско лијечење и одузимање предмета,

• б) Обавезно лијечење од зависности, забрана вршења позива и забрана управљања моторним возилом,

• в) Забрана приближавања и комуникације са одређеним лицем, удаљење из заједничког домаћинства, обавезан психосоцијални третман,

• г) Све горе наведено.

20. Које су главне казне?

• а) Дуготрајни затвор и затвор,

• б) Дуготрајни затвор, затвор, новчана казна,

• в) Затвор и новчана казна.

21. Да ли се може изрећи више главних казни?

• а) Да,

• б) Не.

22. Када постоји стицај?

• а) Када је учинилац једном радњом или са више њих учинио више кривичних дјела за која му се истовремено суди,

• б) Када више лица изврши једно кривично дјело за које им се истовремено суди,

• в) Када је учинилац учинио више радњи за које је већ осуђиван.

23. Врсте упозоравајућих санкција?

• а) условна осуда,

• б) судска опомена,

• в) условна осуда и судска опомена.

24. Када се изричу упозоравајуће санкције?

• а) учиниоцу који је крив за учињено кривично дјело само у случајевима кад, с обзиром на природу и тежину кривичног дјела, околности под којима је учињено и личност учиниоца, није нужна примјена казне и кад се сврха кажњавања може постићи упозорењем уз пријетњу казном или само упозорењем,

• б) учиниоцу који почини лакша кривична дјела,

• в) учиниоцу који у вријеме извршења кривичног дјела није био урачунљив.

25. Казна затвора не може бити краћа од 30 дана?

• а) да,

• б) не.

26. Казна затвора не може бити дужа од 20 година?

• а) да,

• б) не.

27. Када се изриче казна дуготрајног затвора?

• а) за најтеже облике тешких кривичних дјела учињених са умишљајем,

• б) за кривична дјела учињена од стране више лица,

• в) само за кривична дјела против живота и тијела.

28. За које учиниоце се може изрећи казна дуготрајног затвора?

• а) који су навршили 21 годину живота и више у вријеме извршења кривичног дјела,

• б) за учиниоце који су навршили 18 година живота и више у вријеме извршења кривичног дјела.

29. По КЗРС, вријеме извршења кривичног дјела је?

• а) кривично дјело учињено је у вријеме кад је учинилац радио или био дужан да ради, без обзира на то кад је посљедица наступила,

• б) кривично дјело учињено је у вријеме кад је учинилац радио или био дужан да ради,

• в) кривично дјело учињено је кад је посљедица наступила.

30. По КЗРС, мјесто извршења кривичног дјела је?

• а) кривично дјело је извршено како у мјесту гдје је учинилац радио или је био дужан да ради, тако и у мјесту гдје је посљедица наступила,

• б) кривично дјело је извршено само у мјесту гдје је учинилац радио или је био дужан да ради,

• в) кривично дјело је извршено само у мјесту гдје је посљедица наступила.

31. Да ли постоји кривично дјело "трговина утицајем"?

• а) да,

• б) не.

32. Kрађa је?

• а) свако одузимање туђе покретне и непокретне ствари са намјером да се њеним присвајањем прибави себи или другом противправна имовинска корист,

• б) свако одузимање туђе покретне ствари,

• в) одузимање туђе покретне ствари са намјером да се њеним присвајањем прибави себи или другом противправна имовинска корист.

33. Кривично дјело тешке крађе постоји:

• а) ако је крађа извршена обијањем или проваљивањем или другим савлађивањем већих препрека да се дође до ствари из затворених зграда, соба, каса, ормара, благајни или других затворених просторија,

• б) ако је крађа извршена на нарочито дрзак начин,

• в) ако је крађа извршена од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно средство ради напада или одбране,

• г) ако је крађа извршена од стране више лица која су се удружила за вршење краћа,

• д) ако је крађа извршена искоришћавањем стања проузрокованог пожаром, поплавом, земљотресом или сличном несрећом,

• ђ) ако је крађа извршена искоришћавањем немоћи или другог тешког стања неког лица,

• е) ако је крађа извршена из мржње,

• ж) све горе наведено.

34. Како се предузима гоњење за кривично дјело "Одузимање туђе ствари"у случају да је учињено без намјере стицања имовинске користи?

• а) по приједлогу оштећеног,

• б) по службеној дужности,

• в) све горе наведено.

35. Ако је лака тјелесна повреда нанесена ударцем шаком, гоњење се предузима:

• а) по приједлогу оштећеног,

• б) по службеној дужности,

• в) све наведено.

36. Да ли постоји кривично дјело ако је лице без своје кривице увучено у тучу?

• а) да,

• б) не.

37. Кривично дјело "Примање мита" постоји када:

• а) "Службено или одговорно лице захтијева или прими поклон или какву другу корист или кад прими обећање поклона или какве користи, да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смјело извршити, или да не изврши службену радњу коју би морало или могло извршити“.

• б) "Службено или одговорно лице захтијева или прими поклон или какву корист или које прими обећање поклона или какве користи да у оквиру свог овлашћења или у вези са својим овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смјело извршити“.

• в) Све горе наведено.

1. Употреба ловачког и спортског оружја забрањена је:

• а) У ловиштима, објектима стрељачких организација и другим намјенским објектима,

• б) Изван ловишта, објеката стрељачких организација и других намјенских објеката,

• в) На отвореним и затвореним стрелиштима.

2. Ловачко оружје може набављати:

• а) Лице које има чланство у ловачкој организацији и положен ловачки испит,

• б) Лице које има најмање три године радног искуства на пословима ОСЛ и положен стручни испит,

• в) Лице које је активни припадник Оружаних снага БиХ и има најмање два бојева гађања из ловачког оружја са олученим цијевима.

3. Одобрење за набавку оружја и муниције за личну безбједност може се издати лицу које наврши:

• а) 16 година,

• б) 18 година,

• в) 21 годину.

4. Ко издаје одобрење за набавку оружја и муниције?

• а) Полицијска станица,

• б) МУП РС у сједишту,

• в) Надлежна организациона јединица МУП-а РС на чијој територији грађанин има пребивалиште.

5. Одобрење за набављање муниције за оружје са олученим цијевима важи:

• а) Двије године од дана издавања,

• б) Шест мјесеци од дана издавања,

• в) Трајно од дана подношења захтјева за набавку муниције.

6. Ко именује комисију за провјеру знања из теоријског и практичног дијела обуке за руковање ватреним оружјем?

• а) Министар

• б) Предсједник ловачког удружења

• в) Директор

7. Дозвола за ношење оружја важи:

• а) До истека рока важења оружног листа на основу којег је издата,

• б) Три године од дана издавања,

• в) Није ограничено важење.

8. Забрањено је носити трофејно оружје:

• а) Да,

• б) Не.

9. Оружје за личну безбједност може да носи лице:

• а) Које посједује оружни лист,

• б) Које посједује оружни лист и дозволу за ношење тог оружја, на безбједан начин који неће изазвати узнемиреност и негодовање грађана

• в) Које је поднијело писани образложени захтјев органу унутрашњих послова.

10. Захтјев за издавање оружног листа подноси се у року од:

• а) Осам дана од дана набавке оружја,

• б) Мјесец дана од дана набавке оружја,

• в) Није временски одређено.

11. Може ли се давати оружје на послугу:

• а) Да,

• б) Не,

• в) Не, осим ловачког оружја лицу које има оружни лист за ту врсту оружја.

12. У ком року су чланови породице умрлог лица које је посједовало оружје дужни да о смрти лица обавијесте надлежни орган и предају оружје надлежном органу?

• а) 60 дана

• б) 30 дана

• в) 20 дана

13. Ималац оружја и муниције дужан је да оружје и муницију преда надлежном органу на чување кад одлази у иностранство:

• а) Више од 60 дана,

• б) Више од годину дана,

• в) Више од шест мјесеци.

14. Рјешење о одузимању оружја и муниције доноси:

• а) Орган локалне управе,

• б) Центри јавне безбједности,

• в) Основни суд.

15. Јавна и друга предузећа, установе и друга правна лица која непосредно обављају послове физичког обезбјеђења и заштите објеката или која имају организовану властиту службу обезбјеђења могу повјерити оружје и муницију само:

• а) Лицима која су радила најмање двије године на пословима са статусом овлашћеног службеног лица,

• б) Лицима која имају овлашћење за обављање послова обезбјеђења имовине и лица,

• в) Лицима која нису склона нарушавању јавног реда и мира у већем обиму.

16. Уколико се власник нађеног оружја не јави у року од годину дана:

• а) Нађено оружје постаје власништво Републике Српске,

• б) Нађено оружје се враћа родбини власника оружја,

• в) Нађено оружје се уништава.

17. Поправку оружја могу вршити: (заокружити тачан одговор )

• а) Ловачка удружења,

• б) Стрељачки клубови,

• в) Предузећа и радње уписане у судски регистар.

18. Надлежни орган за вођење евиденција о оружним листовима је: (заокружити тачан одговор )

• а) Удружење ловаца,

• б) Основни суд,

• в) Организациона јединица МУП-а РС на чијем подручју ималац има пребивалиште.

1. Полицијски службеник ће извршити наређења која су очито нелегална:

• а) не,

• б) да,

• в) пo потреби.

2. Службени разговори се смију водити у присуству непознатих лица:

• а) да,

• б) не,

• в) када непосредни руководилац да сагласност.

3. Полицијски службеник смије да прихвати поклон:

• а) никада,

• б) само кад je грађанину пружио посебан третман,

• в) не, осим када се гостопримство веже за домаћински однос, нпр. пословни ручкови.

4. Конзумирање алкохола у службеним просторијама je дозвољено:

• а) да,

• б) не,

• в) не, осим кад се то одобри за посебне прилике.

5. Полицијски службеници дужни су да се представе у свакој усменој, писменој и телефонској комуникацији:

• а) не увијек,

• б) да,

• в) само када добију сагласност претпостављеног старјешине.

6. Примједбе на рад полицијских службеника могу се исказати на сљедећи начин:

• а) непосредно, усменом примједбом, примједбом путем телефона,

• б) примједбом у писаном облику,

• в) на оба горенаведена начина.

7. Приватни интереси укључују Ваше имовинске и остале интересе и интересе сљедећих лица:

• а) чланова Ваше уже породице; Ваших личних пријатеља; клубова и друштава којима припадате,

• б) свих осталих група људи са којима имате личне или друштвене везе; или лица којима дугујете захвалност или која су Вас задужила на неки начин,

• в) све горенаведено.

8. За осигурање безбједног радног окружења одговоран je:

• а) начелник ЦЈБ,

• б) руководство Министарства унутрашњих послова,

• в) директор полиције.

9. Полицијски службеници своје обавезе према заједници:

• а) дужни су да испуњавају кроз плаћање пореза, доприноса и осталих финансијских обавеза,

• б) ослобођени су плаћања пореза и доприноса,

• в) могу, а не морају плаћати порезе и доприносе.

10. Начини злоупотребе званичне информације:

• а) одавање информација, кориштење информација за остваривање личне користи, кориштење информација за остваривање користи појединца или привредних субјеката,

• б) кориштење информација за задовољавање личних интереса или интереса трећих лица; брисање, мијењање или уништавање службене информације,

• в) све горенаведено.

11. Које су обавезе полицијских службеника по престанку радног односа?

• а) Нема обавеза по престанку радног односа,

• б) Остају у обавези поштовања повјерљивости и чувања службене тајне и ни под којим околностима не смију одати службену тајну,

• в) Ради остваривања личне користи могу одати службену тајну.

12. Шта није један од задатака полицијских службеника?

• а) Заштита само неких облика својине,

• б) Послови асистенције и пружања помоћи другим органима,

• в) Послови аналитике, информатике и везе.

1. Мирно окупљање грађана не може се одржати:

• а) у близини објеката који се посебно обезбјеђују на удаљености најмање 50 метара,

• б) у близини објеката који се посебно обезбјеђују на удаљености најмање 100 метара,

• в) у близини објеката који се посебно обезбјеђују на удаљености најмање 200 метара,

• г) не могу се уопште одржати у близини објеката који се посебно обезбјеђују.

2. Која врста обезбјеђења се предузима приликом посјета шефова страних држава?

• а) Редовно обезбјеђење,

• б) Посебно обезбјеђење,

• в) Ванредно обезбјеђење,

• г) МУП РС не обезбјеђује шефове страних држава.

3. У којој ситуацији се полицијски службеник који учествује у посебном обезбјеђењу може удаљити са мјеста на коме врши обезбјеђење?

• а) Кад у непосредној близини објекта треба спријечити извршење тежег кривичног дјела или ухватити учиниоца кривичног дјела,

• б) Кад непосредног старјешину треба обавијестити о догађајима који озбиљније угрожавају јавни ред и мир, личност или објекат, а на други начин није могуће то учинити,

• в) Мјесто предвиђено за посебно обезбјеђење не може се напустити.

4. У случају проналаска минско-експлозивне направе у близини објекта који се посебно обезбјеђује или објекта у којем борави штићена личност, полицајац је дужан, у правилу:

• а) хитно успоставити обезбјеђење лица мјеста догађаја и спријечити приступ неовлашћеним лицима,

• б) покушати уклонити и деактивирати пронађену минско-експлозивну направу,

• в) хитно се удаљити од пронађене минско-експлозивне направе.

5. Возач који на путу сусретне возило или колону возила под пратњом и возач којег сустигне возило или колона возила под пратњом дужан је:

• а) обавезно зауставити возило,

• б) по потреби зауставити возило.

6. Да ли се возилима под пратњом сматрају возила којима је додијељена пратња војне полиције?

• а) Да,

• б) Да, уколико се пратња врши са посебним моторним возилима опремљеним уређајима за давање посебних звучних сигнала и свјетлосних знакова црвене и плаве боје,

• в) Да, уколико се пратња врши посебним моторним возилима опремљеним уређајима за давање посебних звучних сигнала и свјетлосних знакова црвене и плаве боје, и то за вријеме док се ти знакови дају,

• г) Не.

7. Да ли се на возила под пратњом примјењују одредбе о забрани претицања колоне возила, под условом да не угрожавају безбједност других учесника у саобраћају?

• а) Да,

• б) Не,

• в) Не, под условом да не угрожавају безбједност других учесника у саобраћају.

8. Да ли возила под пратњом имају право првенства пролаза у односу на возила која се крећу раскрсницом на којој је саобраћај регулисан знацима овлашћеног лица?

• а) Да,

• б) Не.

9. Које се мјере посебног обезбјеђења предузимају према предсједнику Народне скупштине Републике Српске?

• а) Према предсједнику Народне скупштине Републике Српске се не предузимају мјере посебног обезбјеђења,

• б) Према предсједнику Народне скупштине Републике Српске се предузимају само мјере посебног обезбјеђења у покрету,

• в) Према предсједнику Народне скупштине Републике Српске се предузимају мјере на мјестима становања и у покрету,

• г) Према предсједнику Народне скупштине Републике Српске се предузимају мјере на мјестима рада, становања и у покрету.

10. Мјере посебног обезбјеђења у Републици Српској по првом степену наређује:

• а) предсједник Владе Републике Српске,

• б) предсједник Републике Српске,

• в) министар унутрашњих послова Републике Српске,

• г) министар безбједности БиХ.

11. Мјере обезбјеђења по трећем степену обухватају:

• а) примјену мјера оперативног, физичког и здравственог обезбјеђења,

• б) обезбјеђење уз извршавање редовних послова и задатака,

• в) примјену редовних мјера оперативног и физичког обезбјеђења, а на захтјев и по потреби предузимање техничких и санитарно-биохемијских мјера обезбјеђења,

• г) обавезну примјену оперативно-превентивног, физичког, саобраћајног, превентивно-техничког, санитарно-техничког и биохемијског и здравственог обезбјеђења.

12. Ко врши процјену и одређивање степена опасности у случају пријетње постављеним експлозивом, када се ради о објектима на подручју ПС који се налазе у сједишту ЦЈБ?

• а) Начелник Одјељења за послове обезбјеђења личности и објеката,

• б) Начелник ЦЈБ,

• в) Командир ПС, у његовом одсуству замјеник командира или дежурни старјешина.

14. Редовно обезбјеђење подразумијева обезбјеђење масовних спортских приредби и такмичења, обезбјеђење парада и поворки и других скупова на којима је присутан већи број грађана.

• а) Тачно,

• б) Нетачно.

18. Физичко обезбјеђење подразумијева:

• а) рационалан распоред људства,

• б) рационалан распоред средстава у објекту и околини,

• в) рационалан распоред људства и средстава у објекту и околини, као и посредно и непосредно обезбјеђење личности.

20. Техничко обезбјеђење подразумијева:

• а) рационални распоред људства и средстава у објекту и околини, као и посредно и непосредно обезбјеђење личности,

• б) противпровалну, противдиверзиону и противпожарну заштиту,

• в) примјену двије или више врста обезбјеђења

22. Обезбјеђење врше:

• а) само униформисани полицијски службеници,

• б) униформисани полицијски службеници и полицијски службеници у цивилним одијелима,

• в) полицијски службеници у цивилним одијелима.

1. Која област полицијских послова се регулише Правилником о дисциплинској одговорности полицијских службеника?

• а) Полицијска овлашћења,

• б) Процедуре рада,

• в) Дисциплинска одговорност,

• г) Дисциплинска одговорност полицијских службеника, покретање и вођење унутрашњег и дисциплинског поступка, прописују повреде дужности и дисциплинске мјере и остала питања у вези са дисциплинским поступком.

2. Који су дисциплински органи прописани Законом о полицијским службеницима?

• а) Главни дисциплински тужилац и дисциплинска комисија,

• б) Дисциплински тужилац и дисциплинска комисија

• в) Дисциплинска комисија и Полицијски одбор,

• г) Полицијски одбор и дисциплинска комисија,

• д) Министар, директор, руководилац основне организационе јединице, дисциплинска комисија, главни дисциплински тужилац, дисциплински тужилац и Полицијски одбор.

3. Који су органи надлежни за изрицање дисциплинских санкција за лакше повреде дужности?

• а) Надлежни руководни радник, шеф смјене, начелник Управе,

• б) Директор, надлежни руководни радник, начелник Управе,

• в) Руководилац основне организационе јединице, директор полиције и министар,

• г) Све наведено.

4. Да ли ослобађање од кривичне или прекршајне одговорности подразумијева ослобађање од дисциплинске одговорности?

• а) Не,

• б) Да.

5. Да ли ослобађање од дисциплинске одговорности подразумјева ослобађање од кривичне или прекршајне одговорности?

• а) Не,

• б) Да.

6. Које дисциплинске мјере се могу изрећи полицијском службенику за учињену лакшу повреду дужности?

• а) 10 % једномјесечне плате остварене у мјесецу кад је мјера изречена,

• б) 15 % једномјесечне плате остварене у мјесецу кад је мјера изречена,

• в) 20 % једномјесечне плате остварене у мјесецу кад је мјера изречена,

• г) Писмена опомена и новчана казна у износу од 10% једне основне мјесечне плате полицијског службеника, остварене у мјесецу који је претходио изрицању дисциплинске мјере.

7. Злоупотреба коришћења боловања спада у лакше повреде дужности:

• а) Да,

• б) Не,

• в) Зависи од дужине боловања.

8. Које дисциплинске мјере се могу изрећи полицијском службенику за учињену тежу повреду дужности?

• а) Новчана казна у износу од 20% од основне мјесечне плате полицијског службеника остварене у мјесецу који је претходио изрицању дисциплинске мјере, а најдуже шест мјесеци и престанак радног односа,

• б) Новчана казна у висини од 30% од основне мјесечне плате у трајању од једног до четири мјесеца, обустављање напредовања у виши чин, престанак радног односа, а најдуже шест мјесеци и престанак радног односа,

• в) Писмена опомена, новчана казна у висини од 30 % од основне мјесечне плате у трајању од једног до шест мјесеци, престанак радног односа.

9. Полицијски службеник се не сматра одговорним за повреду дужности:

• а) до окончања поступка,

• б) до давања изјаве пред дисциплинским тужиоцем,

• в) док се коначним рјешењем у дисциплинском поступку не утврди његова одговорност,

• г) све наведено.

10. Ко су органи надлежни за изрицање дисциплинских мјера за теже повреде дужности и повреде које нарушавају интересе и углед Министарства и други јавни интерес?

• а) Дисциплински тужилац и дисциплинска комисија,

• б) Дисциплинска комисија и Полицијски одбор,

• в) Дисциплински тужилац и Полицијски одбор,

• г) Надлежни руководни радник.

11. Коме се може уложити жалба против првостепене одлуке за лакшу повреду дужности и против првостепене одлуке за теже повреде дужности и повреде које нарушавају интересе и углед Министарстваи други јавни интерес?

• а) Дисциплинској комисији,

• б) Полицијском одбору,

• в) Дисциплинском тужиоцу,

• г) Директору полиције.

12. Које дисциплинске мјере се могу изрећи полицијском службенику за учињене повреде дужности и повреде које нарушавају интересе и углед Министарства и други јавни интерес?

• а) Писмена и усмена опомена, новчана казна, забрана напредовања,

• б) Писмена опомена и новчана казна,

• в) Новчана казна и обустављање напредовања,

• г) Писмена опомена, новчана казна, обустављање напредовања у виши чин и престанак радног односа и

• д) Писмена опомена, новчана казна и престанак радног односа.

13. Колико чланова има Дисциплинска комисија?

• а) Три члана,

• б) Пет чланова,

• в) Седам чланова,

• г) Зависи од предмета.

14. Ко покреће спровођење унутрашњег поступак по представкама, пријавама и захтјевима када је у питању тежа повреда дужности?

• а) Дисциплински тужилац,

• б) Непосредни руководни радник,

• в) Инспекторат за унутрашњу контролу,

• г) Дисциплинска комисија,

• д) Начелник Јединице за професионалне стандарде,

• ђ) Све наведено.

15. Уколико се утврди да је дисциплински оптужени дисциплински одговоран за тежу повреду дужности и повреде које нарушавају интересе и углед Министарства и друге јавне интересе, а која имају обиљежја корупције, дисциплински оптуженом изриче се дисциплинска мјера:

• а) новчана казна 30 % у трајању 6 мјесеци,

• б) новчана казна и обустављање напредовања,

• в) престанак радног односа,

• г) новчана казна и писмена опомена.

16. Против рјешења Полицијског одбора полицијски службеник може:

• а) изјавити приговор директору у року од 15 дана од дана пријема рјешења,

• б) изјавити приговор министру у року од 15 дана од дана пријема рјешења,

• в) покренути поступак пред надлежним судом у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

• г) тражити обнову поступка у року од 15 дана од дана пријема рјешења.

17. Може ли се усмена расправа водити без присуства дисциплински оптуженог полицијског службеника?

• а) Да,

• б) Не,

• в) Зависи од предмета.

1. Шта од наведеног не спада у средства силе прописана Правилником о употреби силе:

• а) физичка снага, укључујући борилачке вјештине,

• б) службена палица,

• в) средства за везивање,

• г) средства за присилно заустављање лица или возила,

• д) хемијска средства,

• ђ) ватрено оружје,

• е) службени пси,

• ж) службени коњи,

• з) водени топ,

• и) специјална возила,

2. Шта се подразумијева под отпором лица?