782408
| Frage | Antworten |
| Šta je hromatografija | Fizičko hemijska metoda, namenjena za razdvajanje, a zatim i za identifikaciju i kvantitativnu analizu višekomponentnih smeša. |
| Šta se podrazumeva pod hromatografijom | Podrazumeva se razdvajanje komponenata smeše na osnovu njihovog različitog afiniteta prema dvama fazama koje se ne mešaju. |
| Kakve faze mogu biti? | Jedna faza je stacionarna (nepokretna) i može biti čvrsta supstancija ili tečnost, a drua faza je mobilna (pokretna) i može biti gas ili tečnost koja se kreće preko stacionarne faze. |
| Na čemu se zasniva razdvajanje komponenata neke smeše? | Zasniva se na različitom afinitetu tih komponenata prema stacionarnoj i mobilnoj fazi, a posledica je različitih fizičkohemijskih procesa. |
| Šta predstavlja proces razdvajanja u hromatografiji? | Predstavlja prenos mase iz jedne faze u drugu. |
| Koji su mehanizmi za razdajanje komponenata? Koji su to fizičkohemijski procesi? | 1)adsorpciji - adsorpciona hromatografija 2)različitoj rastvorljivosti - podeona hromatografija 3)izmeni jona - jonoizmenjivačka hromatografija |
| Na kom se principu zasniva hromatografsko razdvajenje komponenata smeše? | Na principu zadržavanja komponenata u stacionarnoj fazi. |
| Čemu je srazmeran princio zadržavanja komponenata u smeši? | Intenzitetu sila koje vladaju između svake molekulske ili jonske vrste i stacionarne faze. Hromatografski sistem će prvo napuštati najslabije vezana komponenta, a poslednja ona koja je najjače vezana za stacionarnu fazu. |
| Koeficijent raspodele (K)? | To je konstanta ravnoteže reakcije raspodele komponente A između mobilne i stacionarne faze. K=cs/cm |
| Koja komponenta smeše se duže zadržava u hromatografskom sistemu? | Ona komponenta koja ima veći afinitet prema stacionarnoj fazi. |
| Koja komponenta smeše prva napušta hromatografski sistem? | Komponenta sa najmanjim koeficijentom raspodele (K). |
| Na osnovu čega se vrši razdvajanje komponenata smeše adsorpcionom hromatografijom? | Na osnovu sposobnosti stacionarne faze da različito adsorbuje komponente smeše. |
| Adsorbensi | Koriste se kao stacionarna faza u adsorpcionoj hromatografiji. To su čvrste supstance koje su porozne i imaju veliku aktivnu površinu a samim tim i površinsku energiju koju teže da smanje, tako što privlačnim silama za sebe vezuju adsorbat. |
| Adsorbat | Molekuli ili joni iz gasova ili tečnosti koje adsorbens vezuje za sebe privlačnim silama. |
| Pri adsorpciji komponenata iz gasne smeše razlikuju se koje adsorpcije? | Fizička i hemijska adsorpcija. One se opisuju Langmirovom i Froindlihovom adsorpcionom izotermom. |
| Na čemu se zasniva fizička adsorpcija? | Zasniva se na uspostavljanju elektrostatičkih (dipol-dipol), Van der Valsovih i vodoničnih veza između stacionarne faze i komponente. |
| Do čega dolazi pri hemisorpciji (hemisjka adsorpcija)? | Dolazi do stvaranja hemijskih veza, usled čega se na površini adsorbensa obrazuje monomolekulski sloj adsorbata. |
| Šta je adsorpcija? | To je pojava pri kojoj se na graničnoj površini između dve faze menja koncentracija date komponente. |
| Kod adsorpcione hromatografije, gde se komponente raspodeljuju između čvrste i tečne faze, koncentracija rastvorene komponente biće veća...? | Biće veća u graničnom sloju uz čvrstu fazu, nego u unutrašnjosti rastvora. |
| Kako se najčešće izvodi adsorpciona hromatografija? | Izvodi se u koloni koja je ispunjena adsorbensom. Na vrh kolone nanosi se mala količina analizirane smeše (komponenta A + komp. B), a zatim se kroz kolonu vrši eluiranje (kontinuirano propuštanje mobilne faze) čime se postiže razdvajanje komponenata. |
| Koju komponentu adsorbens više adsorbuje? | Onu komponentu koja ima veći koeficijent raspodele. Ako se radi hromatografija u koloni ta komponenta će se nalaziti pri vrhu kolone. |
| Kakvi mogu biti adsorbensi? | Nepolarni (aktivni ugalj, polistiren-divinilbenzen) i polarni (silika-gel, aluminijum-oksid). |
Möchten Sie mit GoConqr kostenlos Ihre eigenen Karteikarten erstellen? Mehr erfahren.